мѐтла
,
f.
(
асс.
ме̏тлу
,
pl.
ме̏тле
,
мета́ла̑
),
der Besen
,
scopae
.
ме̏тла
ж
справа за ручно чишћење пода са дугачком дрвеном дршком и рачвастим доњим дијелом од биљке која се посебно сије за метле.
–
Њо́ме на̑јбоје̄ при́стојӣ ме̏тла и шкова̀ције̄ра!