мје̏сто , n.  ( pl. gen.   мје̑ста̑ )   ( јуж. )

1.

  der Ort , Platz , locus : скочити с мјеста ,   т. ј. не из затрке , aus dem Stand .

2.

  (у Херц. )   vide   варош  (   auch   [1]   град   [1] ) .

3.

  мјесто мене , Statt , Stelle , locus . [ cf.   меште ].

4.

  убити кога на мјесто , mausetodt .

/   мје̏сто   /   изр.   по̑ћ с мје̏ста   помакнути се с мјеста гдје би то иначе морало стајати, изглавити се, ишчашити се.  –   По̀шла му је ко̑с с мје̏ста, па му је ру́ка са̏д у̀ ђесу.