мјѐшина , f.   ( јуж. )  [ cf.   тулум ]

1.

  der Schlauch , uter .

2.

  der Balg , pellis .

мјѐшина  ж  ( аугм. и пеј. од   )

1.

кожа од овце или неке друге животиње која служи за ношење течности: вина и сл.  –   Што̏ и̏ма̄ш у̀ то̄н мјѐшини?

2.

  трбушина у неке дебеле особе.  –   Ни́је о̑н гла̑дан, и̏ма̄ до̀бру мјѐшину.   изр.   ли̏јева̄ ки̏ша ко из мјѐшине̄   велика киша у виду пљуска или дужег трајања.  –   Лије́вало је ко из мјѐшине̄ два́ да̄на и двје́ ноћи.