- Расковник: речничка платформа

нада́вати , на̀да̑је̑м ,

v. pf. genug geben , satis dedisse : не можеш му доста надавати .

v. impf. у воденици, у камен жито надавати , т. ј. руком помагати да би ишло више него што га само чекало нагони .

н. п. руку , т. ј. заклањати се њоме подмећући је под сабљу или под нож , unterlegen , suppono . cf. [vide] [1] подметати [1] .

нада́вати , -а́је̄м —

много давати. — Не може им се надавати, стално траже.

надодавати. — Не надавај подину овамо. Не надавај џемпер више.