на̄зли̏ја, е м. и прид. непром.пробирач, кокетан, који се прави бољи но што јесте: Не зна̑ш што на̄зли̏је су то. — На̄зли̏јесу њи̏не дево̑јке. — На̄зли̏је су о̏ни, не̑су кај ми̑ про̏сти. — У В. и у RJA.nàzlija м., али је тамо дато друго значење. Реч је тур.nazli прид.