Српски рјечник

на̏пра̑зно ,
1.
  umsonst , vergeblich , frustra  [ vide   узалуд ]: он је дошао, али напразно ; учини ми то и то, не ће ти бити напразно ; обећава му мазно напразно .
2.
  сјутра ће бити покојном сину моме напразно  20 година ,   т. ј. да је жив било би му толико .