Српски рјечник

нѐвјеста , f.   ( јуж. )
1.
vide   млада :   На стидноћу као и невјеста .
2.
  (по југоз. кр. )   братова жена, а и синовља , cf.   снаха   1   3 :   Водила  сам невјесту, | Не би л' рано ранила .

Речник дубровачког говора

нѐвјеста  ж
1.
  млада.  –   И̏звели су нѐвјесту ѝз ње̄зине̄ ку̏ће̄.
2.
  синова жена, снаха.  –   Си̑н ми је па̑ртијо, а нѐвјеста ми је о̀стала з дјѐцо̄н о̑ди.

Речник говора Прошћења

нѐвјеста , -е̄ , ж.  — млада, скоро удата жена.  —   Наша невјеста је била најљепша на ваширу.