обо̏дац м.Никад нисам чуо ову реч у зависним падежима у јед. У мн. чује се и обȍци м. мн. и обо̏це ж. мн.: Кр̏шне обо̏це има снаша Bе̑та. — За̏качи му, пр̏зот, дȍбар обо̏дац (т. ј. дати на знање некоме о нечему што није пријатно, приговорити). — У В. и у RJA.òbodac, òboca м.