обр̀та̑љка, f.1.der Querbalken, der in seiner Mitte um einen Pflock beweglich ist (in einem Knabenspiele), trabs transversa, in medio perpendiculari insidens et mobilis(von обртати). [cf.вртешка]. На обртаљку се наслони трбухом и ухвати рукама једно на један крај а друго на други, па се онако с помоћу ногу обрћу. То се особито чини уз бијелу недјељу. 2.videокретаљка.