о̀гањ, гња, m.1.das Feuer, ignis. cf.ватра. Кад се сједи около огња, па што у огњу пукне и разбрка жерав, рече се: злотвору срце! т. ј. да пукне. 2.(око Имоск.)videврућица: ово је добро од огња; ужегао се огањ у њему; Од јада га забољела глава! А врх тога огањ и грозница. 3.(у Далм.)videтабанџе.
Речник косовско-метохиског дијалекта
о̏гањ, о̏гња м.Свакодневна реч. Ватра се готово у овом говору и не чује: Ту̏ри које̑ др̏во нȁ огањ. — Ȍди сȅди код о̏гња, ако зе̄бе̑ш. — Велика врућина: Ку̑ј може сад из куће да искȍчи на ова̑ј о̏гањ. — Кад се нешто много и брзо троши каже се: Кај нȁ огањ. — У В. и у RJA.ògań, ògńa м.
Речник дубровачког говора
о̀гањ, о̀гња мватра. – Ви̏дијо се о̀гањ и у̀ на̄с ѝс куће̄. – У о̀во̄ о̀гња се ју̏тро̄с о̀нӣ цр̏нӣ (враг) попѝшо̄, па не̑ће да го̀рӣ.изр.по̑ћ све̏ ко на о̀гањпотрошити се брзо, учас. – Ју̏тро̄с је би̑ло ри̏бе̄, ма је све̏ по̀шло ко на о̀гањ.