Српски рјечник

о̏грађа, f. Ц. г.) vide ограда.

Речник косовско-метохиског дијалекта

о̏грађа, е ж. а) ограда уопште. б) близо куће ограђена рудина где сељаци затварају младу јагњад или телад. — У В. У В. о̏грађа ж., у RJA. 1. ògrađa ж.

Речник говора јужне Србије

о́грађа ж ограђен простор у којем пасе стока; уопште ограђен простор оградом, трњем (међама) или потоцима (Пољаница).
О́грађа ж њиве у Вртогошу. Ту се налазила турска кула, а земљиште око ње је било ограђено.