одр̀жати, жи̑м, v. pf. [cf.обдржати] 1.ein Kind auf den Armen getragen haben, bis es selbst gehen kann, manibus sustineo: ја сам га одржала; Ја сестрица брата одржала.2.behaupten(z. B. den Wahlplatz), obtineo: одржао мејдан. 3.erhalten, conservo. [cf.уздржати1]. 4.ријеч, halten, contineo [cf.садржати].
Речник говора Прошћења
одр̀жати, о̀држӣм — опстати, сачувати, преживјети. — Они су га жива одржали. Никако се не могу одржати.