о̀кинути, не̑м, v. pf.1.losspannen(z. B. die Flinte), emitto. 2.videоткинути, cf. [осјећи1] одсјећи, abreißen, abhauen, praecido: Окиде јој златнога ђердана — И Шарцу је главу окинуо.3.(у Боци)прекинути , videрасјећи[1]: окину рибу у три комада. 4.у пјесми, vide[1]попити[1]: Кад су мрку каву окинули — Теке сјели, кафу окинули.
Речник говора Прошћења
о̀кинӯти, -е̄м — 1.отријети. — Окинуло ми се дијете по бедрима.2.осрамотити. — Окиде му нос међу људима.