о̑н, о̏на, о̏нозам. 3. познатог лица: ном. јед. м.: О̑н тако вели̑. Фиг. често у саобраћају мужа и жене он значи муж, а она жȅна: Тако и jу̏трос ми о̑н вели̑ да узне̑м измећа̑рку, па ја не̑ћу. — Ȍна ми је збори̏ла, теке ја сам заборȁвијо. —Исп.ова̑ј. — Ген. једн. м. и ср.: Од њȅга нико ништа не тра̑жи. — Дат. јед. м. и ср.: Ву̑к му на пу̑т! — Лȅпо ти му се ми наједȍсмо. — Њȅму сам му рȅко.— Дат. јед. ж.: Они су гу да̄вȁли, па о̏на није ктȅла да узне̑. — Ак. јед. м. и ср.: Ви̏де ли га? — Дао би гла̑ву за њȅга. — Ак. јед. ж.: Свe тако̑ низ њу̑ тече̑. — Ви̏део сам ју на говеда̑рницу. — Ти си ми ју да̑ она̑ пут.Кл. — Не̑ћу гу ни за жи̑ву гла̑ву. — Лок. јед. м. и ср.: По њо̑јзи сам ти порӯчи̏јо да до̑ђеш. — Инстр. јед. м. и ср.: Саш њи̑м ни̏како не мȍже да спорȅдује. — Инстр. јед. ж.: Ку̑ј мȍже да рабȍта саш њо̑м? — Мн. ном. м. ср. и ж.: ȍни, о̏на, ȍне. — Ген. за сва три рода: Од њи̑ ни̏ко није чȍвек би̏jo.— Дат. за сва три рода: Пода̑јте њи̏ма, а за на̑с што остȁне. — Ак. м. и ж.: Да ји ви̏ди, све ћe ги поби̏т. — Њи̑ ни̏ко не еса̑пи. — Лок. за сва три рода: И̏дите ви, пa ћемо ви испрȁтит по њи̏ма. — Инстр. мн. за сва три рода: Саш њи̏ма ни̏ко не мȍже да се погȍди. — У RJA. ȏn, ònа, òno; òni, ònе, ònа.
она̑место онај: Она̑ дан(т.ј. ономад, прекојуче).Пећ. — Она̑ ку̏тњак.Пећ. — Ти си ми ју да̑ она̑ пут.Кл. — Исп.она̑ј.
она̑ј, она̑, оно̑показ. замен. 3. лица јед.: Оно̑ ве̏че ја дођȍ.БМ.(т. ј. прекојуче). — Онȍ вече (прекојуче).Пећ. — Онȍ вечер су поста̏вили.Пећ. — Онȍ вечери.БП. — Ген. м. и ср. онȍга, ж. оне̑, оне̑јзи: У оне̑јзи (т.ј. код ње̑). — Дат. м. и ср. оно̑м, онȍме и онȍму, тако и лок. — Дат. ж. оно̑јзи. Пeћ и оне̑јзи. —Ак. ж.: ону̑: Ону̑ ни размӣну̏ше.БП. — Инстр. м. и ср. они̑м и ж. оно̑м.Мн.: ном. м. и ср. они̑, она̑. — Ген. за сва три рода: оне̑, они̑ и они̑ја. — Дат. за сва три рода: онȅма и они̏м. — Ак. ж: Оне̑ — Инстр. за сва три рода: они̏ма и онȅма. — У В. и у RJA.ònа̑ј, ònȃ, ònȏзам.