Речник косовско-метохиског дијалекта

о̑н, о̏на, о̏но зам. 3. познатог лица: ном. јед. м.: О̑н тако вели̑. Фиг. често у саобраћају мужа и жене он значи муж, а она жȅна: Тако и jу̏трос ми о̑н вели̑ да узне̑м измећа̑рку, па ја не̑ћу.Ȍна ми је збори̏ла, теке ја сам заборȁвијо. Исп. ова̑ј. — Ген. једн. м. и ср.: Од њȅга нико ништа не тра̑жи.Дат. јед. м. и ср.: Ву̑к му на пу̑т!Лȅпо ти му се ми наједȍсмо.Њȅму сам му рȅко.Дат. јед. ж.: Они су гу да̄вȁли, па о̏на није ктȅла да узне̑.Ак. јед. м. и ср.: Ви̏де ли га? Дао би гла̑ву за њȅга.Ак. јед. ж.: Свe тако̑ низ њу̑ тече̑.Ви̏део сам ју на говеда̑рницу.Ти си ми ју да̑ она̑ пут. Кл.Не̑ћу гу ни за жи̑ву гла̑ву.Лок. јед. м. и ср.: По њо̑јзи сам ти порӯчи̏јо да до̑ђеш.Инстр. јед. м. и ср.: Саш њи̑м ни̏како не мȍже да спорȅдује.Инстр. јед. ж.: Ку̑ј мȍже да рабȍта саш њо̑м? Мн. ном. м. ср. и ж.: ȍни, о̏на, ȍне.Ген. за сва три рода: Од њи̑ ни̏ко није чȍвек би̏jo.Дат. за сва три рода: Пода̑јте њи̏ма, а за на̑с што остȁне.Ак. м. и ж.: Да ји ви̏ди, све ћe ги поби̏т.Њи̑ ни̏ко не еса̑пи.Лок. за сва три рода: И̏дите ви, пa ћемо ви испрȁтит по њи̏ма.Инстр. мн. за сва три рода: Саш њи̏ма ни̏ко не мȍже да се погȍди.У RJA. ȏn, ònа, òno; òni, ònе, ònа.
она̑ место онај: Она̑ дан (т.ј. ономад, прекојуче). Пећ.Она̑ ку̏тњак. Пећ.Ти си ми ју да̑ она̑ пут. Кл.Исп. она̑ј.
она̑ј, она̑, оно̑ показ. замен. 3. лица јед.: Оно̑ ве̏че ја дођȍ. БМ. (т. ј. прекојуче).Онȍ вече (прекојуче). Пећ.Онȍ вечер су поста̏вили. Пећ.Онȍ вечери. БП.Ген. м. и ср. онȍга, ж. оне̑, оне̑јзи: У оне̑јзи (т.ј. код ње̑).Дат. м. и ср. оно̑м, онȍме и онȍму, тако и лок.Дат. ж. оно̑јзи. Пeћ и оне̑јзи. Ак. ж.: ону̑: Ону̑ ни размӣну̏ше. БП.Инстр. м. и ср. они̑м и ж. оно̑м. Мн.: ном. м. и ср. они̑, она̑.Ген. за сва три рода: оне̑, они̑ и они̑ја.Дат. за сва три рода: онȅма и они̏м.Ак. ж: Оне̑Инстр. за сва три рода: они̏ма и онȅма.У В. и у RJA. ònа̑ј, ònȃ, ònȏ зам.