Српски рјечник

опијѐло, n. (јуж.) die Absigung (Ablesung) der Gebete bei einer Grablegung, quae canit sacerdos sepeliens mortaum. [cf. мртвачина].

Речник косовско-метохиског дијалекта

опијело, а ср. опело. У ДК. забележено је 1763 год. у с. Рибарима: Ищи за ѡпиелѡ жена щѡꙊмре є҃ гроша. Исп. опе̑ло. — У В. oпијѐлo ср.