Српски рјечник

о̀соје, n. schattiger Ort, locus opacus. cf. [vide] јапад.

Речник косовско-метохиског дијалекта

о̏соје, а ср. она страна која није према сунцу: Ȍтуд низ о̏соје. Буг.У В. и у RJA. о̀soje ср.

Речник говора јужне Србије

осо́је с земљиште које мало греје или не греје сунце. Чест је микротопоним у брдским и планинским селима (Ајду́чко осо́је - шума у Кривој Феји; Голе́мо осо́је - шума у Широкој Планини; и др.).