Српски рјечник

о̀строга , f.
1.
  Ц. г. )   под лозом подупорањ ,   der Rebenpfahl , palus . [ vide   розга   2 ].
2.
  Хрв. )   der Sporn , calcar , vide   мамуза   [1] , cf.   оструга .

Речник говора јужне Србије

остро́га  ж   дебела мотка или гредица на којој су већи остаци грана. Служи за пењање.   „Доне́си остро́гу да се ка́чим на кру́шку”   ( Големо Село ).