о̀турити , ри̑м , v. pf.

1.

  wegstoßen , detrudo  [ vide   одринути ]: Испред себе ђерђев отурила .

2.

  (у пјесми)   књигу ,   т. ј. оправити  [ vide   послати ]:   Свије ћу ти по имену казат | Коју ти је коме отурио.