о́је, n.1.die Deichsel (am Wagen, den Ochsen ziehen), temo. [cf.ојца]. [Отегни, као Церовљани оје. — Из I. издања.]
Речник косовско-метохиског дијалекта
о̏је, ж. мн.а)тако се зове део у плуга, биће оно што замењује руду. — б)Врста мотива у народ. везу.Не знам да ли неће ово друго значење бити позајмљено од тур. речи ојачипка, реса, украс. Реч је постала од глаг. ојнакправити шape на предмету, вести, дупсти, писати, правити чипке. — У RJA. 1. òје ср., У В.о́ја ср.