па̑ка, (у Дубр.)1.videопет, н. п. видјећемо се и пака. 2.videпа: Пака јој је јунак говорио — Пак су липе свате сакупили, | Пака иду по младу дивојку — С ђордам' Павлу гребак ископаше, | Пака млада Павла закопаше.
Речник косовско-метохиског дијалекта
Па̑ка, Па̄ке̑, ж. и. можда хипокор. одПараскева: Па̑ка Да̑нчетова. — У В. и у RJA. н.Исп. у RJA. презиме Pakić м. за које каже уредник да је нејасног постања.