Српски рјечник

па̀су̑љ , пасу́ља , m.   војв. )   vide   грах   1 :   Прођи га се, брате, видиш да му ни име није као у осталијех смокова: пас и уља !   Окани га се, брате, тај је сву Босну  истурчио (т. ј. истурчили се да не посте и да не једу пасуља. Тако реку кашто у шали ономе, који једе пасуљ, а има још каква јела) .

Речник косовско-метохиског дијалекта

пасу̑љ , а  м. Овај говор не зна за реч     гра̏ . Разликује се по врстама:   Си̏та̑н и кру̑пан пасу̑љ ; по боји: бе̏о, жу̑т, шарен пасу̑љ ; боста̄нџи̑ски пасу̑љ   (који је цењен) , пе̏цки пасу̑љ  и те̏товски пасу̏љ   (који се сматрају као изврсна врста) . По начину готовљења: Зачи̏њен и незачи̏њен пасу̑љ   (т.ј. са запршком и без) . — Па̏ча пасу̑љ   (закисељен и залучен) . — Пикто̏сан или пито̏сан пасу̑љ   (пребранац, као пире) . —    А̏ море, пасу̑љу , душма̑ну мо̑ј!  — У В. и у RJA.  2. pàsuļ , pasúļa  м.