Српски рјечник

пе̏ча, f. (највише се говори pl. пе̏че) као некаки шклопци за које кажу да по човјеку пред смрт излазе, па их опет нестаје, der Todtenfleck, mortis signum. [cf. мртавштина 1].

Речник дубровачког говора

пе̏ча ж (тал. pezzo) 1. комад земље.Ку́пили су за̀ кућу о̀нӯ пе̏чу кала̀ ва̄с. 2. ледина.Чѝгова је о̀на̄ кућа та̏мо на̀ печи? изр. печа (печу) човјека и сл. (тал. pezzo d’uomo) громада, нешто велико; односи се на људе, животиње и предмете.Би́ла га је пе̏ча чо̀вјека.Пе̏чу ка̏мена је долѐћело прѝд на̄с.За Бо̀жића су за̀клали пе̏чу пра́ца.

Речник говора Прошћења

пе̏ча, -е̄, ж.1. нешто тврдо, монолитно; храбростТе пече и те куражи моје очи нијесу гледале. 2. бала текстила.Колико има метара у тој печи?