1. пи́снути, пи̑сне̑м, v. pf. einmal zischen, sibilum edo.
2. пи̏снути,
не̑м,
v. pf. 1. пис-sagen (um die Katze wegzujagen), dico пис abigens felem. 2. не смије писнути, mucken, muttio. 3. (у Ц. г.) н. п. писло ми јагње, козле, дијете, sterben, morior. [vide црћи 1]. пи̏снӯти, -е̄м — 1. чути се. — Не смијеш писнути, док ти ја не кажем. 2. црћи, умријети. — Писнуће ми дијете данас гладно.