Српски рјечник

повр́нути , по̀вр̑не̑м , v. pf.   vide   повратити   [1]   [2] :   Још му ништа Ива  не поврну  — Поврну  га у коре сребрне .

Речник говора Прошћења

повр́нути , по̀вр̄не̄м
1.
  одговорити, ријеч вратити.  —   Не поврћи дијете ријеч, срамота је.
2.
  вратити.  —   Поврни говеда, у купус ће.
3.
  одмотати вратило, један одмотај пређе попустити.  —   Помози ми поврнути вратило.
4.
  вратити одиву.  —   Поврнула се снаша у род.