Српски рјечник

1.   помѐсти , мѐте̑м , v. pf.
1.
  kehren , verro . [ cf.   освијетлити   2 , погладити   2 , покидати   3 , почистити   1 ].
2.
   помео га снијег ,   verwehen , obruere .
2.   поме́сти , ме́те̑м , v. pf.   verwirren , contundo .

Речник дубровачког говора

помѐсти , помѐте̄н  свр.  (и: по̀мес ) помести.  –   Кат помѐте̄ш испре(д) сво̀јијех вра́та̄, о̑нда до́ђи ме̏ни сота́ват.
по̀ме̄сти , -е́те̄н  (и: по̀ме̄с , по̀ме̄стит ) свр.   побркати.  –   Нѐмо̄ј ме са̏д по̀ме̄с у рачу́ну!  – Та̀ко ћеш ме са̏мо по̀ме̄сти (по̀ме̄стит). по̀ме̄сти се   побркати се.  –   То̑ ће ти се све̏ по̀ме̄с ако о̏дма нѐ ставӣш јѐдно на јѐдну, а дру̏го̄ на̀ другӯ ба̑нду.  – Све̏ ће ми се у гла́ви по̀ме̄стит.

Речник говора Прошћења

помѐсти , по̀мете̄м  — побрисати.  —   Треба зором помести собу, може неко доћи.