Српски рјечник

1. по́пић, m. Ц. г.) vide [1] царић [2].
2. по̀пи̑ћ, попи́ћа, m. Лици) vide по̀пак [1].

Речник дубровачког говора

по̀пӣћ, -и́ћа м млад човјек одјевен као свештеник који се припрема за тај позив.Сје̏ћа̄н се попи́ћа̄ ка(д) су ѝ(з) сјеменӣшта ѝзлазили два̑ и̏ два̄ и хо̀дили у ше́тњу пу̀(т) Све̄то̄га Ја̏коба.