Српски рјечник

1.   по́пић , m.   Ц. г. )   vide   [1]   царић   [2] .
2.   по̀пи̑ћ , попи́ћа , m.   Лици )   vide   по̀пак   [1] .

Речник дубровачког говора

по̀пӣћ , -и́ћа  м   млад човјек одјевен као свештеник који се припрема за тај позив.  –   Сје̏ћа̄н се попи́ћа̄ ка(д) су ѝ(з) сјеменӣшта ѝзлазили два̑ и̏ два̄ и хо̀дили у ше́тњу пу̀(т) Све̄то̄га Ја̏коба.