по̀словица , f.  [

1.

 ] eine Art Sillabirsprache, deren die Bauern zweierlei, die große und die kleine haben (Rothwälsch) , linguae fictae genus, fictae ex lingua patria, interpolatis singulis syllabis ,    н. п.   добродонашенесловиси ведоводобреде , т. ј. донеси воде; то се каже великом пословицом, а малом: дијодонијенесиси вијоводиједе и т. д.  [ cf.   козарски .

2.

vide   прекоречица ].