Српски рјечник

по̀турити , ри̑м ,
1.
vide   побацити   [1] .
2.
vide   подметнути   [1] :    Да л' је коме стати те гледати, | Не би реко да то коњиц јесте. | Но би сваки у себи мислио. | Да су њему крила потурена .

Речник говора Прошћења

по̀турӣти , -ӣм  —
1.
подметнути.  —   Јагње које нема мајке потура се под другу овцу.
2.
  омађијати, подметнути чини.  —   Потурише му нешто и омађијаше га.
3.
  подвалити.  —   Родила ђевојка ванбрачно дијете и потурила чоеку, а није његово.