Српски рјечник

пре̏дика, f. војв.) die Predigt, sermo. cf. [vide] поученије.

Речник дубровачког говора

пре̏дика ж проповијед.Би́ла је пре̏дика у̀ Ма̄ло̄н бра̏ћи. изр. др̀жат пре̏дику (некоме) корити некога за нешто, читати некоме лекцију.Др̀жали су нам пре̏дику у̀ шко̄ли што ни̏шта није́смо за да̀нас нау̀чили.