пре̏кре̑т, m. (loc.прекре́ту) 1.подвалак (округло дебело дрво) који се подметне под ваг те се ваг по њему помиче, н. п. кад се превлачи читава зграда, Unterlage unter dem Hebel, hypomochlion. [cf.стријела3]. 2.(у Рисну и f.) der Umschwung, revolutio: стоји на прекрету (прекре́ти). cf.прекретња.
Речник говора Прошћења
пре̏кре̄т, -а, м. — 1.прилазак. — Кад биднемо на прекрет селу, онда ћемо сести и одморити се.2.превагивање. — Помакните балван на прекрет.