Српски рјечник

пре̏кре̑т , m.  ( loc.   прекре́ту )
1.
подвалак (округло дебело дрво) који се подметне под ваг те се ваг по њему помиче ,   н. п. кад се превлачи читава зграда ,   Unterlage unter dem Hebel , hypomochlion . [ cf.   стријела   3 ].
2.
  Рисну  и  f. ) der Umschwung , revolutio : стоји на прекрету  (прекре́ти) . cf.   прекретња .

Речник говора Прошћења

пре̏кре̄т , , м.  —
1.
прилазак.  —   Кад биднемо на прекрет селу, онда ћемо сести и одморити се.
2.
  превагивање.  —   Помакните балван на прекрет.