прива̏тит, прива̏тим свр.Исп.прифа̏тит: 1.Не прива̏ти га бери̏ћет.БП. — 2.Фиг. заузети: Он отиша̏о та̏мо с во̄јско̑м и прива̏тијо ту ше̏ер што се одме̏тнула.БП. — 3.Он ју прива̏тијо. — Давид са̄пи̏јо ћи ће он та̏мо да поги̏не.БП. — Прива̏ти ми ово̑ бре̏ме, док изва̏дим но̏гу. — Неће рабо̏ту ни да прива̏ти. — Са се:1.Прива̏тијо се језик за не̏пце.Батв. — 2.Ово̑ се др̏во није прива̏тило. — У В.прѝватити (прѝхватити), ти̑м свр. и прѝватити се (прѝхватити се, прѝфатити се), ти̑м се свр.