Српски рјечник

прѝслављати , ља̑м , v. impf.   mitfeiern , concelebro . У   Србији  гдјекоји људи прислављају  још који дан осим крснога имена, а у   Црној гори , а по свој прилици и у   Херцеговини , то чине сви. По онијем јужнијем крајевима сваки човјек слави своје крсно име, а кад које општине слави црква, онда славе сви: једно од овијех дана зове се   крсно име , а једно у   Црној гори   прислужба  или [ прислужбица ,] послужбица ; које је пак главно , које ли је прислужба , за то сам   ја  у   Црној гори  питао многијех па ми нијесу једнако казивали. Да речемо да је црквена слава прислужба, али кад се узме да онда слави црква и сва општина, и да свакоме онда највише долазе пријатељи из другијех мјеста, као у   Србији  о завјетинама (кад се крста носе), онда се ласно може рећи да је главна слава, а крсно име да је прислужба, или да се не зна које је које (особито код простијех људи који правога узрока и једној од овијех слава слабо знаду). Кад се који из Херцеговине  саселе у   доњу земљу , они изнајприје славе, као и горе, обадвоје, а послије мало по мало према обичају и стању доњоземскоме, они сами или њихови потомци, једно изоставе по својој вољи, задржавши оно које им се учини лакше и милије славити. Тако су и моји стари саселивши се из   Херцеговине  изнајприје славили и Ђурђев дан и Аранђелов дан, т. ј. једно славили, а друго прислављали; а послије су мало по мало Аранђелов дан изоставили са свијем, а Ђурђев дан задржали, и ја сам се као дијете чудио гледајући у икону светога Аранђела, а Ђурђев дан се слави, и питао сам оца и стрица како је и за што је то, а они ми друго нијесу знали одговорити, него да смо ми у   Херцеговини  славили та обадва свеца и ону икону да је покојни дјед донио из   Херцеговине  и да смо ондје, у доњој земљи, изнајприје Аранђелов дан прислављали,  а послије, особито како се старији брат мојега оца оженио од Аранђеловшта̑ка̑, да смо га оставили са свијем. У   Србији  гдјекоји   Ђурђевштаци  прислављају   Ђурђиц  (3. Нојемврија), а Никољштаци мали Никољ дан (9. Маија); али овоме прислављању нема никаква особитога (новог) узрока  [ cf.   послуживати   2 , прислуживати   2 ].