Српски рјечник

про̏су̑т, а, о, adj. н. п. човјек, т. ј. [vide килав], der einen Bruch hat, herniosus.

Речник дубровачког говора

про̀сӯт, про̏спе̄н свр. I. кад неко нешто распе или му испадне из нечега што је пренатрпано.Ти̑ са̀кет нѐ може по̀дније̄т толѝкӯ тежѝну, па ћеш све̏ про̀сӯт. II. про̀сӯт се 1. кад нешто због натрпаности испадне из кутије, сандука, кола и сл.Вра́ти се на́се и по̀купи о̀не̄ прчка̀рије што̏ су се про̏сӯле ѝ(з) шкатуле̄! 2. просути се, распасти се на најмањи додир.Па̀тате су ми се све̏ про̏сӯле, то̑ је та̀ка̄ вр̏с.