про̏су̑т, а, о, adj.н. п. човјек, т. ј. [videкилав], der einen Bruch hat, herniosus.
Речник дубровачког говора
про̀сӯт, про̏спе̄нсвр.кад неко нешто распе или му испадне из нечега што је пренатрпано. – Ти̑ са̀кет нѐ може по̀дније̄т толѝкӯ тежѝну, па ћеш све̏ про̀сӯт. про̀сӯт се
1.
кад нешто због натрпаности испадне из кутије, сандука, кола и сл. – Вра́ти се на́се и по̀купи о̀не̄ прчка̀рије што̏ су се про̏сӯле ѝ(з) шкатуле̄!
2.
просути се, распасти се на најмањи додир. – Па̀тате су ми се све̏ про̏сӯле, то̑ је та̀ка̄ вр̏с.