Српски рјечник

пу̏но
1.
  voll , plene .
2.
  (по југоз. кр. )   viel , multum , cf.   [vide]   много : иште пуно ; Пуно  свата дароват' не могу .
3.
  пуно мени!   wohl mir! beatum me!   cf.   [vide]   бла̏го   мени .
4.
  sehr , valde , cf.   [vide]   веома : пуно  добра, пуно  складан.

Речник дубровачког говора

пу̏но  прил.   много, али и превише.  –   Да̑ли су нам пу̏но о̏ра̄ха̄.  – Ја̑ ми̏слӣн да је то̑ те̏би на̀ пјату пу̏но.