Српски рјечник

са̀вити, са̏вије̑м, [свити1] v. pf. 1. н. п. дрво, грану, beugen, biegen, flecto. 2. zusammenlegen (Brief, Tuch), complico. 3. bedrängen, urgeo. [vide салетјети 1]. cf. савитлати.

Речник говора Прошћења

са̀вити, -јем.1. завити, замотати.Нека савије ко по једну цигару да запалимо. 2. утишати, умирити.Сави ту ђецу нека ћуте. 3. дотјерати стоку.Сави овце у тор да муземо. 4. ослабити.Савила је, не може даље, умријеће. 5. згрчити се.„Савио је шњуало под пуало“ – згрчен (згучен) спава.