са̀вити , са̏вије̑м , [ свити 1 ] v. pf.

1.

  н. п. дрво, грану ,   beugen , biegen , flecto .

2.

  zusammenlegen (Brief, Tuch) , complico .

3.

  bedrängen , urgeo . [ vide   салетјети   1 ]. cf.   савитлати .

са̀вити , -јем.  —

1.

завити, замотати.  —   Нека савије ко по једну цигару да запалимо.

2.

  утишати, умирити.  —   Сави ту ђецу нека ћуте.

3.

  дотјерати стоку.  —   Сави овце у тор да муземо.

4.

  ослабити.  —   Савила је, не може даље, умријеће.

5.

  згрчити се.  –   „Савио је шњуало под пуало“ – згрчен (згучен) спава.