свр̏ћи  [ свргнути ], свр̏гне̑м , v. pf.

1.

  herabwerfen , stürzen , dejicio  [ cf.   збацити ]:   с пријестола .

2.

  с ума ,   vergessen , negligo , excidit ex animo , [ vide   сметнути   2 ].

3.

  свргао дроб   (у Боци )   т. ј. струнио се . [ vide   струнити се   1 ].