Српски рјечник

сѐва̑п,* сева́па, m. vide задужбина: учинио севап; севап је удијелити сиромаху.

Речник косовско-метохиског дијалекта

сева̑п, сева̑па м. богоугодно дело: За Божи̑ сева̑п. — Да̏о му за сева̑п. — Сева̑п ти је. — Сева̑п си учини̏јо што си оно̏ме сирома̏у да̏о. — Реч је арап. sevab им. награда коју бог даје за добро дело, похвала која се добија на небу за добро дело на земљи, праведност, исправност, истинитост; праведан поступак; исправно мишљење. — У В. и у Br. Iv. sèvȃp, sevápa м.

Речник говора јужне Србије

сева́п м (ар.) (тур. sevap) добро дело. „Учи́ни једь́н сева́п и помо́гни на ово́ј де́те” (Бујановац).

Речник дубровачког говора

сѐва̄п, -а́па м добро дјело. – Сѐва̄п ти је то̑ да̏т ко̀јо̄н сиро̀машици.

Речник говора Прошћења

сѐва̄п, -а́па, м. — доброчинство, добро дјело. – Севап му је помоћи.