1.сѐло, n. (pl.се̏ла, (gen.се̑ла̑, dat.се̏лима) das Dorf, pagus. У Србији су велика села која имају око 100 кућа, а има села и од 15 кућа; али их највише има од 30 до 50 кућа. По брдовитијем мјестима тако су куће раздалеко да је село од 40 кућа веће од Беча, н. п. у једном потоку стоје неколике куће, па онда (гдјешто по сахата, или читав сахат далеко) у другом неколике и т. д. па се све зове једно село (доклегод његова земља држи, које се врло добро зна; тако људи из два села могу бити сусједи). А по равни (као н. п. по Мачви и по Браничеву) доста су честе куће по селима, али опет нијесу у реду, као н. п. по Сријему и овуда по Њемачкој, него растркане (као и по варошима по Турској) по пољу. За владања кнеза Милоша у Србији брат његов Јефрем нагонио је Мачване, особито по селима око путова, да граде куће у ред, а то се по том почињало и у Шумадији, али сад о том већ не мисли нико више. Онамо се човјек под владом Турском могао преселити из једнога села у друго кад му је драго било, нити му се требало јавити ономе спахији из чијег је села полазио, ни ономе у чије је долазио; кућу своју могао је продати или раскопати, а вотњаке и винограде могао је долазити те брати сваке године, а спахији давати десето; а у овом селу гдје је долазио, могао је начинити кућу на пустој земљи гдје му је драго било, и себи крчити њиве и ливаде, и садити вотњаке и винограде колико му је драго било. Кад би спахија дошао у село да купи главницу и стао из тефтера звати све сељаке редом по имену, онда би му сељаци казали: „тај се оселио“, или: „овај се доселио.“ По равни, особито по голетнијем мјестима, врло су куће рђаве: понајвише покривене су кровином или лубом; али по бреговитијем мјестима има кућа врло лијепијех и тврдијех: многе су подзидане каменом, а понајвише су покривене даском (шиндром); соба нема свуда, него се зими понајвише грију код ватре, а спавају по вајатима (cf.клијет) и онако у кући; димњака нема готово нигдје по селима (осим у Мачви поред Саве, и у Браничеву гдјешто око Дунава, и на Влашкијем земуницама), за то се кашто пуши у гдјекојијем кућама да хоће очи да испадну од дима. У Србији само око Сокола сједили су Турци у неколико села, а по осталој земљи сједили су по селима сами Срби а Турци по варошима; а у Босни има и Турскијех и Кршћанскијех села.