си̑н, си̑на м.У вок. врло често акцентованоси̏не: А̏н, си̏не, бла̏го ма̑јке твоје̑! — Си̏нови м. мн., код сино̄ва̑. — Њо̑јнема си̏новима. — Та̑ј си̑н не и̏ска да зна! — Е̑, ма̑јчин си̑не, ајде сад да те ви̏димо! — У ДК. у с. Подграђу записано је 1784 год.:Писа ереи попь Станое и синъ его Милован в҃ гроша спомен. — 1762 год. у Сиринићу:Писа свѣщено ереи Михаило са сином ѡвцꙋ и ꙗгне ꙋс҃ Дићи, Сави, Николи. — У В. и Br. Iv. sîn м. (sȉnovi, sinóvȃ, sinòvima).