1.   слу̏та , f.   (у Сријему  и у Бачк. )   ein Dummkopf , stupidus , stipes . [ vide   лудак . ]

2.   слу́та , f.  ( voc.   слу̑то )   ein Ahner (?) , ominator : Слути, слуто,  наслутићеш .

слу̏та , е  ж.   ружно, незграпно жен. чељаде :   Ви̏ди кака̏ је слу̏та .  — Ка̏ј нека слу̏та .  — У В.  и Br. Iv.   slòta  ж. и slȕta  ж.