со̏фа[*], f.(у горњ. прим.)videлијеха: У бостању три софе садиле: | Једну софу црвен' гарофиља — На сриједи софа од мерџана, | И на софи дрвце бадемово.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1.со̏фа, е ж., исп.дивана̏на. 1.нека врста претсобља, чардак где је застрто за седење. — 2.нека врста свилене материје: Со̏фа дими̏је.Тур. и арап.sofaдиван, банак од камена око чесме, пред капијом где се седи, одмориште. У историји Ашикпаша заде, царигр. издање, стр. 191:Kimine sоf, ve kimine čoka, ve kimine akče virirlerdi(некоме би дали софу, некоме чоху а некоме новац).
2.Со̑фа, Со̄фе̑ ж.и.хипокор. одСофи̏ја: Со̑фа Са̄нфи̏лина. — У В. и Br. Iv. са овим значењем нема.