сту̏ба, f.die Baumleiter (aus einem nicht knapp behauenen Baumstamm), scala ex arbore, [cf.острошка, розга3].
Речник косовско-метохиског дијалекта
сту̏ба, е ж. и сту̏бе, сту̑ба ж. мн.мердевине, лествице, басамаци: Код цр̑кве, испод сту̑ба(ген. мн.).Пећ. — Па̏о од сту̏бе те до̏ле. — Да̑ј ми једа̑н час ту сту̏бу да се при̏пнем у пле̑мњу. — У В. и Br. Iv. stȕbe ж. мн.