сту̏ба , f.   die Baumleiter (aus einem nicht knapp behauenen Baumstamm) , scala ex arbore , [ cf.   острошка , розга   3 ].

сту̏ба , е  ж.  и сту̏бе , сту̑ба  ж. мн.   мердевине, лествице, басамаци :   Код цр̑кве, испод сту̑ба   (ген. мн.). Пећ.  — Па̏о од сту̏бе  те до̏ле.  — Да̑ј ми једа̑н час ту сту̏бу  да се при̏пнем у пле̑мњу.  — У В.  и Br. Iv.   stȕbe  ж. мн.