- Расковник: речничка платформа

сту̀блина , f.

ein hohler aufrechter Stamm als Wasserbehälter , truncus cavus aquae colligendae . Гдје вода из земље слабо извире ондје се одозго метве стублина и у земљу се око извора укопа, пак се из ње послије вода захвата . cf. [ дубило ]; убао .

(у Рисну ) шупље велико дрво, од којега би се споменута стублина могла начинити . [ cf. стуглина ].

стубли́на ж чесма. Шупље дебело дрво („стубал”) постави се где је извор, па се из њега захвата вода. Понегде се у то дрво увлачи тање шупље дрво из којега избија вода. Таква чесма је стублина .

Стубли́на ж чесма у Стајковцу; извор у Великом Буштрању.

стублѝна , -е̄ , ж. — шупље буково дрво, користи се на изворима за хватање воде, а у домаћинству за чување жита.

Српски рјечник

Речник говора јужне Србије

Речник говора Прошћења