сӯлу̏дник, а м.који није сасвим здрав од памети или ради као он: А̏да, сӯлу̏дник, не̑ма дру̏гу рабо̏ту но се игра̑ сас тоноли̏чку ми̏чку де̏цу! — У В. и Br. Iv. sùludnîk м.
Речник говора Прошћења
су̀луднӣк, -а, м. — аветник, блесан, будаласт човјек. — Шта се расправљаш са тим сулудником?