Речник косовско-метохиског дијалекта

тахта , е  ж.   полутка штављене коже, пола тулума коже за поставу. Две тахте = један тулум .     У ДК. забележено је 1766. год. у с. Грапцу:     Писа Вꙋчић ћꙋрчіа в҃ тахте.     У Вучитрну 1771 год. записано је: Писа Смила тахтꙋ, Мика в҃ тахте.  —   Перс.   tahta  им.   треница , даска ; половина тулума учињене коже, крзна за поставу . =  као прид.   дрвен , од дрвене грађе .  — У В. и Br. Iv. н.   Исп.   та̑та .