те́кнути , те̑кне̑ , v. pf.

1.

  einfallen , venit (redit) in mentem :    текну ме ум (   und das nämliche komisch : текну ме за врат) .

2.

  (у Дубр.  и тѐкнути , те̏кне̑м ) vide   дарнути , такнути , прихватити ,   berühren , tango : макар шта да оставиш, не ће текнути .