Српски рјечник

тр̏кља, f. (у Хрв.) 1. vide притка: И сребрном тркљом затркљао. 2. [vide розга 2]

Речник дубровачког говора

тр̏кља ж дрво уз које се нешто пење или се пободе да нешто држи. – За̏бо̄ је тр̏кљу у̏ земљу за приве́зат мла̑до др̏во.