Српски рјечник

у̏гље̑н , у̏гљена , m.  ( loc.   угљѐну ) [ cf.   углијев , углијен ]
1.
  eine Kohle , carbo , жив угљен , brennende Kohle , carbo vivus .
2.
  Дубр. )   vide   угаљ  ( ћумур ) .

Речник косовско-метохиског дијалекта

у̏гљен , а  м.   један комад жара, угља.  Међутим каже се   : Цр̑н кај у̏гљен .  — Пода̑ј му тај у̏гљен  да запа̑ли цига̏ре.  — У Br. Iv. ȕgljȇn , ȕgljena  м.

Речник говора Прошћења

у̏гље̄н , , м.  — угашена ватра, угашени жар.  —   Угљен и пепео извадите из фуруне, па онда ватру ложите.