у̀дарити  [ удрити ], ри̑м  v. pf.

1.

  у што ,   auf etwas schlagen , percutio . [ cf.   бубнути , бунити , гарнути , генути , депити , депнути , дернути , дупити ; лупити , лупнути ; врезнути , одадријети   3 , одајачити , одалачити , ћопнути ].

2.

  на кога ,   stoßen , incurro ; überfallen , invado , [ cf.   овлаисати ].

3.

  на кога, на што  [ cf.   ринути   2 ],   den Weg einschlagen , viam ingredi versus  —.

4.

  киша ,   sich ergießen , effundi ;   снијег ; [ cf.   обратити   2 .

4а.

  крв из носа .

5.

  legen , thun auf etwas     impono ,   н. п. обруч на кацу, седло на коња, хаљине на се или на слуге ; Удри  пиће на голиће; Удри,  браца, пуца низ њедарца .

6.

  кога на колац ,   spießen , adigere stipitem per medium hominem : А војводе на коље удрите .

7.

  у што ,   sich legen , nitor : ударило све у трговину , у писање књига и т. д.

8.

  муке ударити коме ,   auf die Folter bringen , in tormenta dare . —

8a.

  ударити кога на муке ,   auch   на шибу . —

8b.

ударио сам на муку . — Маргиналија I. издања .

9.

    ударити нокат , т. ј. побјећи :   Ударише  нокат уз Бањане .

10.

    удари га гуја , т. ј. уједе :   Превари се, удари  га гуја .

11.

  ударити печат, жиг .

у̀дарӣти , -ӣм  —

1.

лупнути, треснути.  —   Не ударај то дијете више.

2.

  бити немиран.  —   Смирите се ђецо, не ударајте.

3.

  заударати.  —   Ова (х)рана удара мало, тешко се може јести.

4.

  падати.  —   Удари киша напољу.

5.

  штетовати.  —   Ударио сам на штету.

6.

  нападнути.  —   Удари непријатељ.

7.

  загнати се.  —   Ударише вуци у овце.