у̀згла̑вница, f.(у Рисну)das Kopfkissen, pulvinus, cf.[vide]узглавље: Ако ти дођем на сну, преврати узглавницу.
Речник говора јужне Србије
узгла́вница ждео њиве који остане неузоран јер се налази на крају. Ако се њива оре уздужно, узглавница се узоре попречно(Ратаје); попречне бразде на ужим крајевима њиве(Куново).
Речник говора Прошћења
у̀згла̄вница, -е̄, ж. — горњи крај кревета (до главе). — Прислони јастук уз узглавннцу.